Poznato je da samo zdravo i snažno jato koje redovno dobija neophodnu količinu mikro i makro nutrijenata može ostvariti maksimalne proizvodne rezultate i ispoljiti svoj genetski potencijal.
Da bi proizvodnja bila što uspešnija uz postizanje maksimalnih rezultata, bitno je kokama obezbediti adekvatne ambijentalne uslove i kvalitetnu ishranu. Stavke kojih treba da se pridržava svaki odgajivač nosilja su sledeće:

• Na jednoj farmi (objektu) može se gajiti samo jedna vrsta, rasa ili hibrid živine iste starosne dobi. ZAŠTO? Zato što svaka vrsta, rasa ili hibrid ima svoje određene zahteve po pitanju mikroambijenta, načina držanja, zdravstvene zaštite i ishrane.
• Radnici koji rade sa kokama, ne smeju dolaziti u kontakt sa drugom živinom van farme.
• Uginula, bolesna i škartirana živina mora se redovno iznositi iz objekta i neškodljivo uklanjati.
• Redovna dezinfekcija objekta i opreme nakon svakog turnusa je ključna stvar biosigurnosnih mera.
• Useljenje objekta uvek sa 18-nedeljnim kokama.
• Obezbeđenje adekvatnih ambijentalnih uslova.

Koke nosilje mogu da se gaje kroz dva sistema držanja:

 

• Podni sistem: sa dubokom prostirkom gde je gustina naseljenosti 6-7 koka/m2 delom pokriven prostirkom, delom rešetkama gde je gustina naseljenosti 10-12 koka/m2
• Kavezni sistem: uglavnom trospratne baterije gde je gustina naseljenosti 5 koka/kavezu

Društvo za zaštitu životinja u poslednje vreme sve više ističe potrebu za držanjem koka van kaveza, u takozvanom slobodnom sistemu ili eventualno držanje u kavezima koji su obogaćeni.

PREDNOSTI sistema gajenja koka na podu:

• dobrobit životinja – kokama je omogućeno da ispolje prirodno ponašanje (kretanje, širenje krila, čeprkanje...)
• manja ulaganja u objekte i opremu


• NEDOSTACI sistema gajenja koka na podu:
  • manje iskorišćenje objekta za 2-3 puta
  • veći je procenat jaja sa prljavom ljuskom jer koke često snesu jaje van gnezda
  • manja je proizvodnja
  • veći je utrošak hrane zbog veće aktivnosti koka i trošenja više energije na kretanje
  • veći procenat bakteriološki neispravnih jaja, jer koke jaje snesu bilo gde (unutar gnezda, van gnezda, jaje je zaprljano)
  
  OBOGAĆENI KAVEZI pružaju kokama mnogo bolje uslove za život u odnosu na klasične kaveze.
  
  Ovi kavezi nemaju unutrašnje pregrade tako da koke slobodno mogu da šetaju celim spratom. Obogaćeni kavezi poseduju gnezda na svakom spratu koja su zatamljena i koja pružaju mir kokama dok nose. Takođe poseduju pored uobičajene opreme (hranilica, pojilica) i sedala, pesak za kupanje koka i turpiju za oštrenje kljuna i kandži. U ovim kavezima kokama je omogućeno da ispolje svoje prirodno ponašanje.
  
  Bez obzira koji sistem držanja nosilja se primenjuje, ambijentalni uslovi moraju biti isti.
  
  Temperatura:optimalna temperatura u objektu treba da je 18-22o C
  
  Relativna vlažnost vazduha: mora se kretati u granicama 65-75%. Niska vlažnost vazduha stvara nervozu koka, dehidriranost, smanjenje nosivosti, dok visoka vlažnost vazduha stvara nervozu koka, perje im se vlaži i lepi, smanjuje se proizvodnja jaja.
  
  Svetlost: Dužina svetlosnog dana nakon useljenja počinje da se povećava 20-30 minuta nedeljno,naizmenično – jedne nedelje pre podne, druge nedelje popodne.To se radi dok se ne postigne dužina svetlosnog dana 14-15 sati, a to je uglavnom u starosti koka od 26 nedelja.Od tog momenta, dužina svetlosnog dana se zadržava na 15 sati sve do kraja proizvodnje. Intenzitet svetlosti je 30 luksa/m2 ili 3,5 W/m2 podne površine. Sijalice se postavljaju u visini gornjeg reda kaveza (jačine 40W).
  
  

  Starost (nedelje)	Dužina dana (sati)
  18	10
  19	11
  20	12
  21	12,5
  22	13
  23	13,5
  24	14
  25	14,5
  26	15

  
  Primer svetlosnog programa za hibrid Isa Brown

Uzgoj ćuraka predstavlja najosetljiviju fazu živinarske proizvodnje. Ostvarenje velikih telesnih masa za kratko vreme, osetljivost ćuraka koje zahteva posvećivanje posebne pažnje od strane odgajivača, čini ovu granu živinarstva jednom od najkomplikovanijih, pa čak i za najiskusnije živinare. U cilju što bolje proizvodnje i postizanja maksimalnih proizvodnih parametara, Patent co. pored kvalitetne hrane nudi i nekoliko najbitnijih preporuka za tov ćuraka kojih se treba pridržavati.
Da bi proizvodnja bila što uspešnija uz postizanje maksimalnih rezultata, bitno je pridržavati se sledećih parametara:

• Na jednoj farmi (objektu) držati isključivo samo jednu vrstu, rasu ili hibrid živine iste starosne dobi. ZAŠTO? Zato što svaka vrsta, rasa ili hibrid imaju svoje određene zahteve po pitanju mikroambijenta, načina držanja, zdravstvene zaštite i ishrane. Što znači da na jednoj farmi treba da se nalaze ćurke isključivo istog hibrida, dobavljača i starosti – prisustvo druge živine je nepoželjno!
• Radnici koji rade sa ćurkama, ne smeju dolaziti u kontakt sa drugom živinom van farme.
• Uginule, bolesne i škartirane jedinke moraju se redovno iznositi iz objekta i neškodljivo uklanjati.
• Redovna dezinfekcija objekta i opreme nakon svakog turnusa je ključna stvar biosigurnosnih mera.
• Ćurići su mnogo nespretniji od pilića, te im se u prvim danima života mora posvetiti posebna pažnja. Moraju se učiti da jedu i da piju. Stresovi obavezno da se izbegavaju.
• Ćurići su osetljivi tokom perioda bobanja. U ovom periodu izbegavati stresne situacije i obavezno održavati adekvatne ambijentalne uslove pošto im je imuni sistem dosta slab.
• Obezbeđenje adekvatnih ambijentalnih uslova:

Temperatura: ponašanje ćurića je glavni pokazatelj da li je temperatura adekvatna ili ne. Ukoliko su ćurići pravilno raspoređeni po celom objektu, temperatura odgovara njihovim potrebama. U svim drugim situacijama, temperaturu je potrebno korigovati. Prvog dana po useljenju ćurića, temperatura prostirke mora biti minimum 36oC. Nakon toga, svake nedelje temperatura se postepeno smanjuje za 3-4 stepena u zavisnosti od starosti ćurića i spoljašnjih vremenskih prilika.

Vlaga: visoka vlaga u objektu dovodi do stvaranja zdravstvenih problema što utiče na telesnu masu i kvalitet trupa. Suviše niska vlaga dovodi do stvaranja prašine u objektu i pojave respiratornih problema. Stoga vlagu treba držati u granicama 65-75%.

Svetlost: prva 3 dana ćurićima je potrebno obezbediti svetlost tokom sva 24 časa. Nakon ovog perioda dužina svetlosnog dana postepeno se koriguje i primenjuje se svetlosni program – 16 sati svetlosti, 8 sati mraka.

Prostirka: obezbediti debljinu prostirke 10-15 cm.

Gustina naseljenosti: optimalna gustina naseljenosti je 6-7 grla/m2. Ne useljavati veći broj od preporučenog, jer u suprotnom može doći do gubitka težine, usporenog porasta i raslojavanja jata. Ćurke postaju nervozne i više se kljucaju međusobno.

• Ishrana ćurića kvalitetnim smešama, obezbeđenje što više hranidbenog prostora i optimalan broj ćurića po jednoj hranilici su ključ postizanja odgovarajućih težina od samog starta i smanjenja raslojenosti jata. Korekcijom visine hranilica i pojilica u zavisnosti od starosti ćurića izbećiće se neželjen rastur hrane i prosipanje vode.
• Sveža, čista i higijenski ispravna voda uvek mora biti na raspolaganju.

Brojlerska proizvodnja je veoma “živa”, odnosno brz je obrt kapitala. Ciklus tova traje svega 42 dana pri čemu se postižu značajne telesne mase. Zbog kratkog vremenskog perioda, pilićima je neophodno odmah u startu pa do kraja tova obezbediti adekvatne uslove uz propisanu tehnologiju za dati hibrid. Velike korekcije kada počne tov, dosta su teške. Da bi proizvodnja bila što uspešnija uz postizanje maksimalnih rezultata, bitno je pridržavati se sledećih parametara:

• Na jednoj farmi (objektu) može se gajiti samo jedna vrsta, rasa ili hibrid živine iste starosne dobi. ZAŠTO? Zato što svaka vrsta, rasa ili hibrid ima svoje određene zahteve po pitanju mikroambijenta, načina držanja, zdravstvene zaštite i ishrane.
• Radnici koji rade sa živinom, ne smeju dolaziti u kontakt sa drugom živinom van farme.
• Uginula, bolesna i škartirana živina mora se redovno iznositi iz objekta i neškodljivo uklanjati.
• Redovna dezinfekcija objekta i opreme nakon svakog turnusa je ključna stvar biosigurnosnih mera.
• Obezbeđenje adekvatnih ambijentalnih uslova:

Temperatura: ponašanje pilića je glavni pokazatelj da li je temperatura adekvatna ili ne. Ukoliko su pilići pravilno raspoređeni po celom objektu, temperatura odgovara njihovim potrebama. U svim drugim situacijama, temperaturu je potrebno korigovati. Prvog dana pri useljenju pilića, temperatura prostirke mora biti 34oC. Nakon nekoliko dana, temperatura se postepeno smanjuje prema starosti pilića i koriguje u zavisnosti od vremenskih prilika spoljašnje sredine.

Vlaga: visoka vlaga u objektu dovodi do zdravstvenih problema što utiče na smanjenje kvaliteta trupa. Suviše niska vlaga dovodi do stvaranja prašine u objektu i pojave respiratornih problema. Stoga, vlagu držati u granicama 60-75%.

Svetlost: prvog dana pilićima treba obezbediti svetlost tokom 24h, a nakon tog perioda preći na adekvatan svetlosni režim.
 

 

Predlog svetlosnog režima:

Starost pilića (dani)	Period svetla (sati)	Period mraka (sati)
0-2	24	0
3-7	23	1
8	22	2
9	21	3
10-28	20	4
29	21	3
30	22	2
31 do kraja tova	23	1

Prostirka: obezbediti debljinu prostirke 10-15 cm.
Gustina naseljenosti: optimalna gustina naseljenosti je 15-17 pilića/m2. Ne useljavati veći broj pilića od preporučenog, jer u suprotnom može doći do gubitka težine, usporenog porasta i raslojavanja jata s obzirom da pojedini pilići ne mogu da se probiju do izvora hrane.
Ishrana pilića kvalitetnim smešama, obezbeđenje što više hranidbenog prostora i optimalan broj pilića po jednoj hranilici su ključ postizanja odgovarajućih težina od samog starta i smanjenja raslojenosti jata. Korekcijom visine hranilica i pojilica u zavisnosti od starosti pilića izbećiće se neželjen rastur hrane i prosipanje vode.

Najčešći metabolički poremećaj kod visokoproizvodnih mlečnih krava, naročito holštajn-frizijske rase, je ketoza, i javlja se kao posledica deficita energije. lako su simptomi uočljiviji u prvom mesecu posle teljenja, problem po pravilu započinje ranije, još pre teljenja. U osnovi problem je nedostatak energije ili tačnìje glukoze u krvi. Ako je krava ušla debela u zasušenje, problem ketoze može biti sasvim izvestan. Ako kondicija debelih krava nìje redukovana u zadnjem mesecu laktacije i najdalje u prvih deset dana zasušenja (ukoliko je obavljeno na 60 dana pred teljenje) farmer će se naći u situaciji da bira izmedu dva nepovoljna scenarija.

- U prvoj varijanti ukoliko krava ostane debela do teljenja, može se očekivati da pored otežanog toka teljenja, posle teljenja uspostavljanje normalnog apetita bude sporo i otežano, tako da će mobilizacija telesnih rezervi, za potrebe podmirenja deficita energije, biti  intenzivnija.

- U drugom slučaju ukoliko se telesna masa debele krave redukuje kasno u toku perioda zasušenja, sa mobilizacijom telesnih rezervi energije, tj. razlaganjem depoa loja, mehanizam ketoze aktiviraće se još i pre teljenja.

Praktično unos hranljivih materija od kojih u buragu nastaje dovoljno propionske kiseline je ograničen, do jetre dospevaju manje količine ove kiseline i nastaje nedovoljno glukoze kao osnovnog izvora energije. Organizam se bori protiv ovog stanja razlaganjem telesnih rezervi loja, pri čemu nastaje glicerol koji je alternativni izvor sirovina na bazi kojih jetra proizvodi glukozu. Posledica je drastično gubljenje telesne mase posle teljenja, uz slab apetit. To je utoliko veći problem ako se radi o kravama veće proizvodnje mleka, naročito ako je u pitanju holštajn-frizijska rasa. Tada se velike količine glukoze troše za stvaranje mleka ili tačnije mlećnog šećera (laktoza), na račun čitavog niza drugih energetskih potreba u organizmu. U ovakvim situacijama otežano je uspostavljanje normalne funkcije organa za razmnožavanje, pa će i polni ciklus kasniti, traženje bika neće biti jasno uočljivo, biće povećana verovatnoća ponavljanja osemenjavanja i krava će kasno ostati steona. Ukoliko je krava ostala steona preko 100-130 dana nakon teljenja, sasvim sigurno će se ugojiti na kraja laktacije i opet se isti problem može očekivati na kraju ovog i početku sledećeg proizvodnog ciklusa.

Ketoza može da nastane i kao sekundarna posledica dislokacije sirišta, peritonitisa, mastitsa, metritisa i mlečne groznice. Po simtomima kao što je slabost pa čaki padanje krava, mlečna groznica i ketoza mogu biti identične. Razlika je u tom što u slučaju ketoze dolazi do povećanja koncentracije ketonskih tela u krvi a to su hemijska jedinjenja koja nastaju kao posledica intenzivne razgradnje loja u organzmu. Mogu se detektovati odgovarajućim testovima u urinu, mleku ili krvi. Praktično, mogu se pratiti karkateristični simptomi kao što je pad apetita, slatkast miris acetona u dahu krava, i promene u ponašanju kao što je držanje glave u oborenom položaju, i poremećeno kretanje, bez cilja ili u krug a ponekad, ali istina retko, je moguće i slepilo.

Lečenje je uvek skuplje od prevencije a to je adekvatna ishrana krava u skladu sa specifičnostima svake faze proizvodnog ciklusa, i  održavanje telesne kondicìje u optimalnim okvirima.

Potrebe krava za kalcijumom se naglo povećavaju posle teljenja, kada ga se dosta izlučuje iz organizma putem mleka. Po pravilu u prvih deset dana po teljenju, kada je apetit nizak, nedovoljne količine kalcijuma se unose hranom. Koliki će biti deficit kalcijuma u krvi u ovom periodu, zavisiće i od efikasnosti mobilizacìje ovog minerala iz kostiju, a to će biti utoliko sporiji i manje efikasan mehanizam ako je, u obrocima za krave pre teljenja, u periodu zasušenja kalcijum bio prisutan u višku. Posle teljenja, u normalnim uslovima, krave najčešće izlaze iz negativnog bilansa kalcijuma u periodu od 6-8 nedelja posle teljenja. Međutim, velika mobilizacija kalcijuma iz rezervi u kostima, nadomestiće se u potpunosti tek do kraja laktacije, pa čak i u prvoj fazi zasušenja, od 60-20 pre teljenja. U situacijama kada je koncentracija kalcijuma previše dugo na niskom nivou u krvi, dolazi do karakterističnih poremećaja u organizmu koji se označavaju kao mlečna groznica. U osnovi u tom slučaju radi se o poremećajima nervne regulacije funkcije mišića. Žvotinje drže glavu oboreno, teško stoje na nogama pa čak i vrlo često padaju. Lečenje podrazumeva infuzije kalcijuma i daleko je skuplje nego prevencija tj. adekvatna ishrana u zasušenju. Obrok zasušene krave ne sme sadržati kalcijum u višku ili bar ukoliko je to blaže izraženo, mora da bude praćeno i adekvatnim viškom fosfora. Drugim rečima oni moraju da budu u optimalnom odnosu. U regionu Balkana, po pravilu bitnu komponentu kabastog dela obroka čine leguminoze (lucerka ili deteline), ili njihove mešavine sa travama.  Leguminoze su bogate u kalcijumu, pa konzumirane u velikim količinama mogu da predstavljaju problem. Bilo bi dobro da se u zasušenju seno lucerke zameni livadskim senom. Međutim, to je nešto teže u poslednje trinedelje pred teljenje, jer tada ishrana ima i jedan dodatni zadatak, a to je da se mikroorganizmi buraga adaptiraju na ona hraniva koja će krava konzumirati posle teljenja. Ako je to lucerka ili neko drugo hranivo koje sadrži dosta kalcijuma, onda ono mora biti u obroku i u poslednje tri nedelje pred teljenje. Tada to moraju da budu manje količine, kako bi se istovremeno adaptirali mikroorganizmi buraga, a da se pri tome bitnije ne podigne sadržaj kalcijuma u obroku. Iz istih razloga, za zasušene krave treba koristiti namenske premikse a ne one za krave u laktacìji, u kojima je nosač stočna kreda, koja je bogata u kalcijumu. Drugi razlog za upotrebu namenskih premiksa u ishrani visokosteonih grla jeste adekvatan sadržaj natrijuma i kalijuma. U poslednja dva meseca steonosti, visoke koncentracije natrijuma, pa i kalijuma, mogu da dovedu do edema vimena. To se češće dešava kod visokosteonih junica ali je moguće i kod zasušeninh krava. Glavni uzrok su viškovi natrijuma i kalijuma u obroku, ali idrugi faktori mogu da doprinesu nastanku ovog problema i to u prvom redu, deficit proteina, velike količine koncentrata (preko 4 kg), velike količine kukuruzne silaže(preko 11-13 kg) i gojaznost krava u ovom periodu.

PRIHRANJIVANJE PRASADI – ENZIMSKI TRENING

Mleko zdravih, dobro hranjenih krmača predstavlja izvor gotovo svih potrebnih hranjivih materija za prasad u prve tri nedelje života. Sistem za varenje prasadi, u prvih 10 – 15 dana nakon prašenja, može da usvaja hranljive materije jedino iz mleka i mlečnih proizvoda. Naročito u prvoj nedelji nivo enzima laktaze kod prasadi je visok pa se mlečni šećer (laktoza) optimalno vari i iskorišćava. To praktično znači da je enzimski sistem kod prasadi u tom periodu potpuno prilagođen ishrani majčinim mlekom.

Privikavanje prasadi na ishranu čvrstom hranom koju će konzumirati u kasnijem periodu života trebalo bi početi što ranije, već od trećeg dana njihovog života. Postepenim uključivanjem čvrste hrane u formi visokokvalitetnog predstart era podstiče se lučenje HCL u želucu prasadi kao i proizvodnja enzima u tankom crevu potrebnih za varenje biljne hrane.

"Enzimski trening" ima za cilj privikavanje prasadi na konzumaciju hrane biljnog porekla postepenim prilagođavanjem digestivnog trakta. Tako se obezbeđuje prelazak na čvrstu hranu bez digestivnih problema. Prasad se blagovremeno nauče na konzumiranje čvrste hrane, a prehranom dobijaju niz hranljivih materija koje su im krajem dojnog perioda neophodne i ne mogu se obezbediti samo ishranom majčinim mlekom.

"UČENJE PRASADI" DA JEDU

Prasad uče da jedu čvstu hranu gledajući majku. Iz tog razloga prihrana počinje bacanjem šake predstartera u blizini glave majke. Jedna šaka dnevno na leglo tokom nekoliko dana dovoljna je da se prasad zainteresuju i počnu sa konzumiranjem. Tek tada u boks stavljamo hranilicu za prasad. Važno: hranilica mora biti čista, ne suviše duboka. Prasad prihranjivati više puta u malim količinama.

ZNAČAJ VODE

Mleko je hrana - mleko nije voda. Prasadima je neophodno obezbediti pristup čistoj, pitkoj vodi od prvog dana njihovog života. Pojilica „šolja“ ima prednost nad „cuclom“ zato što je to prirodan način uzimanja vode kod svinja.

ZNAČAJ TEMPERATURE

Prasad dolazi na svet bez razvijenog sistema za termoregulaciju, sa malim zalihama šećera i potkožne masti. Zato je neophodno obezbediti dodatno zagrevanje u momentu dolaska na svet u vidu "toplog gnezda", grejne ploče ili infracrvene lampe. Optimalna temperatura za prasad u prvim danima života je 34°C.

 

Zalučenje, ili momenat odvajanja legla od majke i prelazak prasadi na samostalnu ishranu, predstavlja stres za prasad sa nekoliko aspekata. Prase ne samo da se odvaja od majke i mleka, već i prelazi u veću grupu vršnjaka, gde se valja izboriti za poziciju, a sve to u novom, nepoznatom okruženju. Na farmama se najčešće praktikuje zalučenje sa 28 dana starosti prasadi, kada je enzimski sistem u digestivnom traktu dovoljno razvijen za varenje čvrste hrane. Sa druge strane, u ovom periodu prasad se nalaze u fazi tzv. „imunološkog vakuma“, kada nivo maternalnih antitela opada, a razvoj aktivnog imuniteta još nije završen, što prasad čini podložnim različitim oboljenjima. Stres izazvan zalučenjem, može pospešiti imunološki deficit u ovom periodu i olakšati pojavu bolesti. Odgovoran i edukovan uzgajivač, i te kako može, primenom određenih tehnoloških postupaka, ublažiti stres i prevenirati oboljenja kakakteristična za ovu, veoma osetljivu fazu uzgoja prasadi.

Preventivne tehnološke mere:

- Odgajivalište pripremiti za prijem novog turnusa prasadi – čišćenje, pranje vrućom vodom pod pritiskom, dezinfekcija, odmor. Objekat mora biti suv pre preseljenja prasadi.

- Objekat je potrebno unapred zagrejati na 28 stepeni.

- Hranilice napuniti, posuti hranu i po podu, kao i vodu ispod pojilica, da se prasad lakše snađe u novom okruženju

- Ostaviti svetlost upaljenu prvih 24h

- Prasad hraniti kvalitetnim predstarterom, hranom koju su jela u prasilištu

- Prasad hraniti po volji

- U bokseve ubaciti prirodne materijale za zabavu: papir, parčad jutanih vreća, parčad konopca, drvene igračke, anti-stres lopte

Pravilno sprovedena u praksi, tehnologija veštačkog osmenjavanja, uz dobru ishranu, odgovarajući smeštaj i kontrolisano zdravlje, omogućava proizvođaču da maksimalno iskoristi genetski potencijal modernih genotipova svinja.  Nećemo pogrešiti ako kažemo da je danas više od 30 zalučenih prasadi po krmači godišnje, realnost edukovanih uzgajivača. Visoka plodnost zapata čini bazu produktivnosti farme svinja. Kako do visoke plodnosti?

Evo nekoliko praktičnih saveta:

- Flushing ili forsirana ishrana krmača po zalučenju je uobičajen postupak u tehnologiji reprodukcije svinja. Efekat će biti mnogo bolji ako se u ovom periodu dodaje još i 200gr dekstroze – po 100gr uz jutarnji i popodnevni obrok. IZBEGAVATI HORMONE!

- Za osemenjavanje koristiti spermu kvalitetnih nerastova pripremljenu u farmi, ili doze kupljene iz renomiranih centara za reprodukciju. Spermom bez kontrole se prenose  bolesti koje mogu ozbiljno ugroziti zdravstveno stanje životinja u farmi.

- Pridržavati se svih tehnoloških procesa prilikom V.O.

- Ne uznemiravati niti grupisati krmače tri nedelje po pripustu kada se odvija inplantacija plodova

- Pratiti povađanja sa nerastom i raditi ultrazvučnu dijagnostiku suprasnosti

Kako se pravilno osemenjava krmača?

- Otkrivanje estrusa i osemenjavanje vršiti uvek u prisustvu polno zrelog mužjaka

- Krmače osemenjavati na 24h, a nazimice svakih 12h, dogod ispoljavaju „refleks stajanja“

- Koristiti jednokratan pribor za veštačko osemenjavanje

- Pre uvlačenja katetera čistim papirom obrisati vulvu krmače

- Pre osemenjavanje vršiti „stimulaciju“ ženki, imitirajući radnje koje radi nerast tokom predigre u prirodnom pripustu

- Bočice sa spermom nikada ne stiskati, pustiti da krmača kontrakcijama materice uvuče spermu iz doze

- Doze sperme ne zagrevati pre upotrebe